Уметници · Блисс 2026

Васил Хаџиманов

Истрајан, свеприсутан, музичар бескрајне радне енергије и музикалности, Васил Хаџиманов пијаниста, композитор, аранжер и педагог, незаобилазна је, повезујућа карика српског џеза, са краја двадесетог века и почетка новог миленијума, личност која у себи носи обавезујућ низ гена својих предака који су, свако на свој начин, обележили музичке просторе Балкана у нераскидив низ чувара, интерпретатора и нових тумача традиције. Још од првих поука које је Василу са пуно стрпљења, уводећи га у свет џеза, несебично пружио славни контрабасиста и композитор Војин Драшкоци, Хаџиманов следи свој свет особених боја и звукова. По школовању на Berklee College of Music, тој својеврсној џез музичкој институцији, Хаџиманов одлучује да се врати у земљу где убрзо оснива свој Васил Хаџиманов Банд, са којим, већ раних деведесетих наступа по клубовима и, данас, култном, а угашеном месту Плато на Филозофском факултету у Београду. Од прве поставе (коју су сачињавали, између осталих и Игор Малешевић, Влада Самарџић, Горан Ђорђевић Соле, Бранко Тријић, Бојан Ивковић) до данас, овај Хаџимановљев састав доживео је неколико соничних и организационих трансформација, остајући доследан креду по коме је сваком од чланова бенда пружена пуна подршка за самосталан исказ, било да је у питању одабир репертоара или соло иступ. Од првог албума 11 разлога за… (2001), преко албума Can You Dig It? (2013), па све до албума Lines In Sand (2019) и Keyf (2023), Васил Хаџиманов се указује као сигуран пратилац савремених стремљења, прогресивног звука и фузија различитих музичких праваца које успешно слаже у оно што бисмо данас могли да назовемо термином world music. Осим већих постава Хаџиманов успешно наступа и у мањим саставима, претежно у форми џез трија, док је пуноправан члан у више различитих група од којих ваља пре свега истаћи Трио Свети (са Марком Ђорђевићем и Бранком Тријићем), Тони Китановски Трио, Баце Quartet, Цсаба Toth Баги Балкан Унион, Theodossi Spassov, Мишко Плави трио и други. Током своје дугогодишње каријере, Васил Хаџманов Банд издао је осам албума, од којих су многи доживели завидне тираже и многобројне позитивне рецензије широм света у доба опште редукције дискографске индустрије у домену класичне, џез и уметничке музике уопште. Поред снимања за домаће дискографске куће са својим матичним саставом, Хаџиманов се прихвата и издавања трио албума „El Raval“ (2011) и „Melody Rhymes“ (2021). 2016. године World Music Asocijacija Srbije и магазин Етноумље издају компилацијско ЦД издање поводом 25 година рада Васила Хаџиманова. Од 2011. године Васил предаје на Музичкој академији у Штипу (Македонија) као гостујући професор и вођа одсека за jazz клавир, а од 2021. и на Академији Уметности у Новом Саду, као ванредни професор. Бави се едукативним радом и приватно, као и на многобројним радионицама, укључујући и интернационални пројекат Tutti, у сарадњи са Норвешким Министарством културе. 2015. године постаје модератор и домаћин музичко-едукативног серијала на РТВ Војводина, под називом “M Lab”, где су му гости многобројни еминентни музичари као што су David Binney, Бојан Зулфикарпашић, Која (Дисциплина Кичме), Зоран Костић Цане (Партибрејкерси), Зафир Хаџимаов, Тони Китановски и многи други. Исте године почиње сарадњу са пијанистом Бојаном Зулфикарпашићем. Њих двојица, као клавирски дуо, наступају у Београду, Новом Саду, Бањој Луци, Паризу и наилазе на једногласно сјајне критике публике и критичара. Овај клавирски двојац објављује свој први live CD, у децембру 2017. године, када је и концертно промовисан у дворани Коларчеве задужбине. 2016. године остварује сарадњу и са хрватским пијанистом Матијом Дедићем и такође у клавирском дуету, њих двојица веома успешно наступају по целом региону и данас. 2022. године сва тројица се спајају и наступају као клавирски трио са премијерно изведеним концертом у Новом Саду, Европској престоници културе, у оквиру пројекта „На раскрсници путева”. У Василовом звуку, у коме свакако читамо и тежњу ка сећању на оно што је још у току својих млађих година чуо од знаменитог пијанисте Џоа Завинула, пре свега уочавамо непрестану жељу за фузијама и уношењем новина које је донело, како то и сам каже „коришћење балканских мотива на непосредан и искрен начин“, ван дотадашњих, клишеизираних калемљења народног стваралаштва на џез потку. Поред бројних концерата и наступа широм простора бивше Југославије, али и преданог интернационалног рада, Хаџиманов се бави и компоновањем филмске музике за низ документарних, играних фимова и телевизијских серија. Ослањајући се на богато искуство фолклора који је, по његовим речима „музика које се не треба стидети већ је, напротив, подржати и дати јој више простора“, Васил Хаџиманов је свакако аутор који је, у једном од кључних тренутака националне музичке историје, у доба поразног вакуума у продукцији која би подржала праве вредности, на прави начин уочио поруку претходника и преточио је, инспиришући се њоме, у аутентичан музички исказ. Сва издања и музика Васила Хаџиманова су у Србији проглашена за уметничка дела од културног значаја за ову земљу.